Objavljeno:
17. 12. 2018. 15:00
Piše: fra Alojzije Atlija

Radio ti u radionici ili na njivi ili u kancelariji; bio ti težak, ili rudar, ili fabrički radnik – brat si mi, i kao brata te molim: Radniče, ne psuj!

Radnik si: lice ti je patnički izmoreno; ruke su ti žuljave kao hrastova kora, ali to nije sramota, jer je rad od Boga. Sramota je, ako psuješ, jer psovka nije od Boga. Zato: Radniče, ne psuj!

Tvoja je zemlja znojem nakvašena; tvoj kruh je crn. Ali to nije sramota: tvoja ga djeca ipak slatko jedu. Sramota je, ako ga jedu usta, koja psuju. Zato: Radniče, ne psuj!

Tvoj život je u stalnoj opasnosti, jer si možda rudar u jami, možda na vagonetu, možda na bageru. Tvoje ruke, lice i odijelo puno je prašine i čađe. Nemoj se stidjeti, to nije sramota. Sramota je psovati onoga, koji te je sačuvao u tolikim životnim opasnostima. Zato: Radniče, ne psuj!

Radniče brate: Da dugo živiš i da ti dobro bude i na nebu i na zemlji, upamti dobro: Radniče, ne psuj!

Izvor:
Kalendar sv. Ante / Dobri Pastir